Radionica 2. deo >       

   MAGIČNI POKRETI - RADIONICA, PRVI DEO

Imajte u vidu da kada pričamo o energijama koje čine univerzum, izlazimo iz domena onog što nam je poznato i svakodnevno. Samim tim, pojmovi koje upotrebljavamo, ali i naš rečnik, postaju nedovoljni da pokriju područja sa kojima nemamo iskustva. Sve što opisujemo na ovom kursu je samo jedan način da se govori o nepoznatom i često neshvatljivom. I sami opisi koje su nam ostavili Tolteci, ljudi koji su generacijama posmatrali energije univerzuma, postaju za nas proizvoljni, kada jednom uspemo da aktiviramo naše sposobnosti i spoznamo ono o čemu nam govore. Naša predavanja su namenjena svakodnevnom, linearnom, razumu jer je potrebno da racionalno pristupimo ovim temama.
Postati svestan da, kao ljudska bića, posedujemo mnogo više mogućnosti od onih koje koristimo, možda je i najteža prepreka koju moramo da savladamo u okviru ovog, ali i svakog drugog sistema duhovnog razvoja!

Sada ću vam objasniti šta je to što je čini sadržaj svetlećeg jajeta, naše energetske mase ovoidnog oblika, o kome smo govorili na uvodnom predavanju. Za to moramo da odemo malo dalje, van granica svetlećeg jajeta, i da opišemo kako izgleda univerzum u kome živimo, onako kako ga Tolteci vide iz stanja povišene svesti (termin povišena svest, kao i drugi pojmovi objašnjeni su u Indexu pojmova).


Svetleće niti

Ceo univerzum se sastoji od beskrajnog broja energetskih polja, linija - nazvali su ih "svetleće niti", čiji je izvor jedan, simbolično nazvan Agila, Orao, opisan kao izvor i krajnja destinacija svega što postoji. Svetleće niti, ako pratimo prevod sa španskog, možemo prevesti i kao užarene niti, kao one koje koristimo u sijalicama (filamentos luminosos).

Zamislite sada jedan snop takvih, svetlećih niti beskrajno dugačkih, i jedan stakleni balon, kao kod mlečne sijalice, sa rupom na dnu. Uzmite sada snop niti i presavijte ga, pa presavijeni deo ugurajte u stakleni balon.
Dakle u balonu imamo neku "metražu" svetlećih niti, i one dolaze kroz rupu i odlaze kroz rupu, znači uhvatili smo samo jednu beskrajno malu količinu niti, u odnosu na njihovu dužinu!

Naš život, tj. njegovo trajanje, je ograničeno našom sposobnošću da održimo naše svetleće niti na okupu, u okviru jajeta.
U trenutku smrti, u trenutku prskanja našeg energetskog tela pod udarcima sveprisutne pulsirajuće sile, mi zaista postajemo ponovo deo beskonačnog, jer smo od njega sastavljeni, ali gubimo svoju individualnost, svoje zemaljsko "ja".

Svetleće niti dobijamo praktično na pozajmicu, na upotrebu, i to samo mali deo koji tokom života držimo u našem svetlećem jajetu. Možemo i da kažemo da su svetleće niti neka vrsta sirovog materijala, koju mi obogaćujemo tokom života našim iskustvima. Naša iskustva tokom života - sve ono što smo videli, čuli, osetili, sva naša memorija od rodjenja do smrti se, kada se jaje rasprsne, vraća se izvoru svega - Orlu. Tolteci kažu da je naše životno iskustvo "hrana Orla".

Don Juan daje, na Kastanedino pitanje o prirodi tog izvora svega, o Orlu, jedan zastrašujući opis: "infinitivamente inpersonal" - u prevodu bezgranično bezlično!
Ništa od naših uobičajenih predstava o ljudskom ili animalnom liku vrhovnog stvorenja. Ništa od nekoga kome se možete obratiti...

Ako smo mi sastavljeni od svetlećih niti, a one su deo Orla, mi smo u suštini besmrtni. Ali kao fizička bića, mi u nekom trenutku prestajemo da postojimo, ali dok smo živi mi smo "zakupci" naše porcije svetlećih niti i posledično imamo mogućnost da ih koristimo, kako god nam se svidja!
Ako su svetleće niti ono što čini univerzum i svaku stvar u njemu, onda mi u sebi imamo, potencijalno, snagu kompletnog univerzuma na raspolaganju!
Tolteci su se potrudili da smisle načine kako da ove, neograničene mogućnosti, prvo aktiviraju pa zatim i iskoriste!








Skupna tačka

Posmatrajući ljude iz stanja povišene svesti, Tolteci su uočili da na površini svetlećeg jajeta postoji zona koja ima intenzivan sjaj u odnosu na ostatak površine. Daljim posmatranjem došli su do zaključka kakva je funkcija te male sjajne zone: Ona odredjuje domet naše percepcije, našu stvarnost, oblik sveta u kojem postojimo.

Znanje o tom mestu i onome što se tu dogadja je, koliko ja znam, jedinstveno u ljudskim tradicijama, ekskluziva Tolteka!
Prostorno se nalazi na površini svetlećeg jajeta, u visini lopatica, malo više sa desne strane.

Vratimo se sada predhodnoj vizuelnoj predstavi: Staklenom balonu sijalice u koji smo zatvorili neku "metražu" beskonačnih svetlećih niti. Mesto gde niti ulaze i izlaze iz balona (našeg svetlećeg jajeta) naziva se "skupna tačka". To je mesto gde se ostvaruje kontakt energije koja je zatvorena u jajetu sa energijom univerzuma. Možemo da je zamislimo kao grlo na sijalici, koje služi da se sijalica priključi na struju! Naravno, sve je ovo samo jedan način da se to objasni, da dobijemo predstavu o načinu na koji funkcionišemo.

Sve što postoji sastoji se od svetlećih niti, zatvorenih u staklene balončiće, raznih vrsta, boja i oblika. Ono što mi zovemo neživom prirodom, takodje poseduje svoje staklene mehuriće koji stvaraju vidljivu formu, ali za razliku od bića koja poseduju svest, ovakve organizacije energije nemaju skupnu tačku. Dakle, nemaju priključak na energije univerzuma i nisu u stanju da opažaju - nemaju percepciju.

Za Tolteke posedovati sposobnost percepcija = imati svest. Opažam svet oko sebe, dakle imam svest!

Skupna tačka je mesto na kome se uspostavlja kontakt izmedju delova svetlećih niti koje su u nama, sa onim delom niti koji je izvan nas. Da bi mi medjusobno imali percepciju iste stvarnosti, svi moramo da budemo "uključeni" na iste niti. Stoga se kaže da je to mesto gde se skuplja percepcija, skupna tačka.

Svi mi u ovoj prostoriji vidimo mesto gde sedimo i ljude oko sebe, na gotovo identičan način. To je magija skupne tačke! Svi smo uključeni na nekakav kosmički internet i gledamo isti sajt. Za nas je taj sajt jedino što znamo, jedino realno, nikad nismo ni čuli da postoje drugi sajtovi, ali kao i na internetu, svi su nam dostupni, postoje paralelno sa našim, ali mi ne znamo njihove www adrese!
U terminologiji Tolteka, to se naziva pozicija skupne tačke.
Svi u ovoj prostoriji imamo istu poziciju skupne tačke, gledamo i osećamo istu stvarnost. Ona je realna, realnija ne može biti. Čuli ste da se kaže, mi ljudi generišemo našu stvarnost, naš univerzum.

Tolteci bi rekli, mi održavamo poziciju skupne tačke na istom mestu i time održavamo našu stvarnost. Svi mi držimo našu malu svetleću skupnu tačku na površini našeg jajeta na istom mestu, sa zadnje strane, u visini lopatica i to nam daje percepciju iste stvarnosti. Dometi naše percepcije stvarnosti su definisani tom pozicijom, odnosno onim nitima koje smo "uhvatili" skupnom tačkom.

Svu raspoloživu energiju koju imamo (setite se da smo rodjeni sa odredjenom, nepromenljivom količinom) koristimo da bi održali našu poziciju skupne tačke "zakucanu" na odredjenom mestu.

Mi, u stvari, dobijamo neku vrstu ulazne informacije od univerzuma, preko svetlećih niti. Nešto kao skicu našeg sveta.
Na mestu skupne tačke, ta informacija se pretvara u neki drugi kvallitet, postaje stvarnost. Mi nastavljamo da slikamo na osnovu skice, dodamo detalje, boje, mirise, čvrstinu itd. Mi se ubijamo od posla u svakom trenutku našeg života, oslikavajući stvarnost.

Sada možemo da napravimo mali eksperiment. Zatvorite oči. Pokušajte, u sledećih 30 sekundi, bez otvaranja očiju da vizuelizujete mene, kako sedim. Gledali ste me dosta vremena, pokušajte da rekonstruišete moje lice, moju odeću, moje cipele, boje, detalje.... OK, dovoljno, otvorite oči. Koliko ste uspeli? .... Koliko sam bio realan i trodimenzionalan u vašoj vizuelizaciji? Na skali od 1 do 10?. ... Ono što ste zapamtili je otprilike ono što vam dolazi kao skica, koju vam šalje beskonačno! Dakle jedna gruba ideja o meni - sve ostalo je naš posao, doslikavanje, dodavanje detalja, i na to nam odlazi sva upotrebljiva energija! Mi smo savršena mašina za percepciju koja non-stop radi!


Unutrašnji dijalog

Unutrašnji dijalog je glavna alatka kojom se služimo da bi održali poziciju skupne tačke na istom mestu, da bi održali stvarnost kakva jeste.

Naš unutrašnji dijalog je konstanta u našem životu. On se odvija bez prekida. Sve vreme govorimo samima sebi ko smo, šta smo, kakav je svet oko nas. Pokušajte samo da zaustavite tok misli na jedan minut? Teško. Zaustavljanje misli naziva se i "unutrašnja tišina", "unutrašnji mir", i u svim tradicionalnim znanjima je preduslov prosvetljenja, vidjenja Boga itd.

Postizanje unutrašnje tišine je druga uloga magičnih pokreta.
Prva je redistribucija raspoložive energije, a druga je blokiranje unutrašnjeg dijaloga.

Stvar je vrlo jednostavna - tokom izvodjenja pokreta, mi naš sistem, naše mentalne procese prezasitimo informacijama: položaji ruke, noge, tela, disanje, pomeranja, izazivaju preopterećenje našeg kompjutera u glavi do te mere, da zaustavljamo unutrašnji dijalog. Zaustavljanje unutrašnjeg dijaloga se naziva i "zaustavljanje sveta oko sebe".

Koliko, vremenski, unutrašnje tišine treba pojedincu da bi "zaustavio stvarnost" je vrlo individualno, od desetine minuta do desetine sati. Dobra vest je da je efekat unutrašnje tišine akumulativan. Vežbanjem postajemo sve sposobniji i zaustavljamo misli na sve duži period.

Postizanje stanja unutrašnje tišine je ključ za otvaranje vrata proširene percepcije!

Na nivou dnevnih aktivnosti to znači da nam pokreti daju trenutak predaha, relaksacije ili izlaz iz stresnih situacija, vreme za odmor od uzburkanih misli, uzavrelih emocija! Na nivou aktivnosti veznih za duhovni razvoj pojedinca, postizanje trajne unutrašnje tišine je "obavezan deo programa" skoro u svim tradicijama. Stoga magični pokreti predstavjaju efikasnu tehniku za dostizanje ovog cilja.

Da rezimiramo rečeno na uvodnom i na ovom predavanju:

- Magični pokreti vode povratku neiskorištene energije u naše fizičko telo, tako što je vraćaju sa površine svetlećeg jajeta do 5 važnih centara na telu.
- Istovremeno sa povraćajem energije, vraćaju fleksibilnost kori svetlećeg jajeta i čine ga otpornijim na udarce pulsirajuće sile.
- Skupna tačka je mesto priključenja energije u nama, na energiju univerzuma.
- Pozicija skupne tačke na površini svetlećeg jajeta odredjuje stvarnost koju opažamo.
- Unutrašnji dijalog održava tu poziciju fiksnom, a našu stvarnost nepromenljivom.
- Magični pokreti vode zaustavljanju unutrašnjeg dijaloga, tako što naš sistem prezasite informacijama o pokretima tela i disanju.



Na sledećem predavanju govorićemo o percepciji, pomeranju naše skupne tačke i mogućnostima čoveka kao energetskog bića.


PRVI ČAS - PRAKTIČNI DEO

Osnovna uputstva za izvodjenje pokreta, spajanje i priziv namere, serija Priprema za nameru.
Upotreba knjige Karlosa Kastanede "Magični pokreti".
Pogledati ovde komentare vezane za izvodjenje pokreta i pojedinačne serije.


       < Uvodno predavanje


Radionica 2. deo >