Radionica 3. deo >       

   MAGIČNI POKRETI - RADIONICA, DRUGI DEO
Na uvodnom predavanju i prvom času radionice pričali smo o energetskoj strukturi univerzuma i čoveka, te o najvažnijem otkriću starih Tolteka - skupnoj tački.
Takodje smo naglasili važnost unutrašnjeg dijaloga u održavanju naše stvarnosti i važnost dostizanja unutrašnje tišine kao preduslova za proširenje naših mogućnosti percepcije.
Danas će biti reči o našim mogućnostima kao energetskog bića, tehnikama koje se primenjuju i stanjima koje možemo dostići.


Mogućnosti percepcije

Stari Tolteci napravili su jednostavnu podelu naših mogućnosti percepcije odnosno mogućnosti saznanja, na tri celine i to objasnili jednostavnom šemom:

- U centru se nalazi krug, čija površina označava ono što je naša svakodnevna percepcija.
- Sledi, oko ovog kruga, jedna koncentrična kružnica, čija površina je ono što mi kao ljudi možemo da spoznamo, odnosno dotle se pružaju naše mogućnosti percepcije. Ova površina je značajno veća od centralnog kruga.
- Površina izvan drugog kruga je ono nesaznatljivo, ono za šta, kao ljudi, nemamo sposobnost percepcije, pa radilo se i o najprosvećenijima.

Ovakvu podelu su objasnili na sledeći način:
Univerzum se sastoji od beskrajnog broja energetskih polja koja su opisali kao "svetleće niti".
Unutar našeg energetskog tela - "svetlećeg jajeta", uhvaćen je (privremeno, dok postojimo) mali broj niti od ukupnog broja koji postoji.
Sve ostale niti, sa kojima nemamo dodir, predstavljaju nesaznatljivo - površinu izvan drugog kruga. Te niti formiraju stvarnosti i oblike do kojih nemamo nikakve mogućnosti pristupa, jer sa njima jednostavno nemamo kontakt.*

Od ukupne količine svetlećih niti koje naše jaje drži na okupu unutar svojih granica, mi koristimo samo mali broj raspoloživih, od kojih gradimo našu stvarnost.
Naša skupna tačka (naše grlo na sijalici, setite se primera!) je u stvari uključena na samo mali broj raspoloživih niti, i to nam je sasvim dovoljno da održimo stvarnost kakva jeste. Svi ljudi koriste iste niti odnosno, kako se to kaže, držimo skupnu tačku na istom mestu.

Ako izvršimo pomeranje skupne tačke, i priključimo se na svetleće niti koje ne koristimo u svakodnevnom životu, a nalaze se u našem jajetu, u stanju smo da proširimo našu percepciju na realnosti koje nam inače nisu dostupne. To se naziva i "ljudima dostupno područje". Radi se o paralelnim svetovima, čije stvarnosti se kreću u rasponu od veoma sličnih našem pa do svetova koje je teško razumeti.

Na izgled jednostavna ideja! Promenim adresu www sajta na kome sam non-stop od rodjenja, i uključim se na neki drugi sajt svemirskog interneta. U suštini ovo je lako izvodljivo, ali da je zaista tako lako, svi mi bi cunjali po univerzumu i virili komšijama u drugim stvarnostima kroz prozor!
Znanje o postojanju drugih, paralelnih svetova, nije ograničeno na Tolteke: svi duhovni sistemi se bave, pa čak i detaljno opisuju druge stvarnosti. Postoje klasifikacije bića koja ih nastanjuju, imena svetova, uputstva za upotrebu itd.

Nove generacije Tolteka, u cilju oslobadjanja od svega nepotrebnog na putu ka konačnom cilju - apstraktnoj slobodi, stavili su putovanja po ovim svetovima i njihovo poznavanje u drugi plan - njima se bave samo u neophodnoj meri: kontakti sa drugim stvarnostima služe za vežbanje i osposobljavanje našeg energetskog tela, o čemu će biti reči kasnije.

   *  Tolteci su pronašli načine da uhvate i deo niti koji je van svetlećeg jajeta, ali takva dostignuća u pomeranju skupne tačke izlaze van materije koja se izlaže u ovoj radionici.


Proširenje percepcije

Proširiti percepciju jednostavno znači biti osposobljen za percepciju većeg dometa, percepciju većeg područja od onoga što je naša svakodnevnica.
U to spada posmatranje našeg okružja kao toka energije, umesto gledanja sveta predmeta, pristup "kolektivno nesvesnom", pristup drugim realnostima i svestima, fokusiranje na vreme i mesto koji se ne podudaraju sa sada i ovde itd. Mogućnosti su beskrajne!
Medjutim, dok ne ovladamo osnovnim tehnikama, ovo su za nas samo "Priče o moći" - što je i naslov jedne od Kastanedinih knjiga.

Kod Tolteka se sve tehnike svode na jedan zajednički imenitelj - POMERITI SKUPNU TAČKU!

Rekli smo da se skupna tačka kod čoveka nalazi na površini svetlećeg jajeta, sa zadnje strane u visini desne lopatice. Pomeranjem skupne tačke u odredjenu poziciju ostvarujemo odredjen efekat u našoj percepciji. Pomeranje iz svakodnevne pozicije istovremeno znači da se skupna tačka "odkači" od svetlećih niti koje redovno upotrebljavamo i "spaja" sa nekim drugim nitima.

Kada govorimo o pomeranju skupne tačke tu se zaista radi o prostornom pomeranju - naša skupna tačka može se kretati po površini svetlećeg jajeta, ali može i prodirati od površine ka unutrašnjosti ili udaljiti se od površine prema spolja. Dakle, 3D pomeranja od kojih je svaki posebna pozicija, posebna percepcija ili posebna sposobnost.

Kod pomeranja skupne tačke postoje dva problema:

- Prvi je da obično nemamo dovoljno energije da je pomerimo, jer svu raspoloživu energiju koristimo da gradimo i održavamo stvarnost u kojoj živimo. Naš unutrašnji dijalog je drži "zakucanu" na odredjenom mestu.

- Drugi problem je u tome što, da i ako uspemo da pomerimo skupnu tačku na drugo mesto i uključimo se u, recimo, drugu stvarnost, moramo da za vreme za koje tamo boravimo, održavamo tu novu poziciju skupne tačke fiksnom. Percepcija, da bi bila jasna i stvarna mora biti "zakucana" za odredjeno mesto. I za to nam je potrebna energija!

Stoga možemo reći da pomeranje skupne tačke zavisi od dostizanja stanja unutrašnje tišine (prekida unutrašnjeg dijaloga), kada skupna tačka postaje slobodna od okova svakodnevne percepcije.
Takodje, da bi dostigli stanje unutrašnje tišine i da bi pomeranje skupne tačke bilo moguće, potrebna nam je sva raspoloživa energija!

Fluidnost

Stanje naše ličnosti, iz koga je moguće vršiti pomeranje skupne tačke, opisuje se kao fluidnost. Sama reč asocira na nešto što je u stanju da menja oblik, što je dinamično i na neki način neuhvatljivo.

Predhodno smo naglasili da je uslov za pomeranje skupne tačke unutrašnja tišina i da nam je potrebna energija.
Ovo se rešava praktikovanjem magičnih pokreta, gde dobijamo na raspolaganje ekstra količinu energije koju posedujemo u okviru našeg svetlećeg jajeta, ali koja nam nije dostupna. Istovremeno, magični pokreti blokiraju unutrašnji dijalog i mi polako akumuliramo sposobnost održavanja unutrašnje tišine.
Ali da bi voljno i maksimalno iskoristili potencijal koji posedujemo, poželjno je kombinovati magične pokrete sa još nekim tehnikama, koje su osmišljene da nas dovedu u stanje koje se naziva fluidnost.

Zamislite sada da sedite u autu, upalili ste motor, ubacili u brzinu, dajete gas i otpuštate kvačilo, ali auto se ne pomera! Dodajete još gasa, motor već urla, ali vi se ne pomerate - uuups, zaboravili ste da oslobodite ručnu kočnicu!
Naša krutost, što je suprotno od fluidnosti, je naša ručna kočnica. Krutost je naš konstatni napor da održimo skupnu tačku u istoj poziciji, krutost je nesposobnost našeg ega da se promeni.
Motor koji urla je nabijanje energije praktikovanjem magičnih pokreta, ali auto, tj. naša skupna tačka se ne pomera ako se ne oslobodimo naše krutosti i postanemo fluidni.

Da bi razumeli stanje fluidnosti, do koga moramo doći ako želimo da pomerimo skupnu tačku, moramo da analiziramo naše sadašnje, svakodnevno stanje, koje se opisuje i kao krutost, nepromenljivost, dakle analiziraćemo našu ručnu kočnicu:

Ranije smo rekli da tokom života energija odlazi iz naših energetskih centara tela prema površini svetlećeg jajeta i tamo se gomila u vidu kore. Na početku života, kao deca, imamo svu našu energiju na raspolaganju. Takodje, kod dece često dolazi do spontanog pomeranja skupne tačke, pa imamo njihove priče o čudnim bićima koje vide, putovanjima dok sanjaju itd. Socijalizacijom i stvaranjem navika mi polako, dok odrastamo, naučimo da držimo skupnu tačku dobro fiksiranu u jednoj poziciji - tačno onoj koju upotrebljavaju sva ljudska bića. Drugim rečima, mi gradimo svoje "ja", tako što svu raspoloživu energiju trošimo na održavanje pozicije skupne tačke.

Tolteci kažu da smo mi bića inventara i navika. Putem unutrašnjeg dijaloga, mi neprestano vršimo klasifikaciju onoga što opažamo u svojoj okolini - razvrstavamo na korisno, jestivo, opasno itd. Takodje, ponavljamo sve ono što se pokazuje kao delotvorno - u odnosu sa ljudima i okolinom polako gradimo jedan model ponašanja i akcija koji nam se, na osnovu probe i greške, pokazao najefikasniji.
Na kraju tog procesa, dobijamo "ličnost", ego. To je način na koji mi uspevamo da od sirove energije, kojoj je data sposobnost percepcije, napravimo perfektnu mašinu za skupljanje iskustava koja, posle smrti, postaju deo Orla, beskonačnog.

Tokom procesa odrastanja, fokusirajući se neprestano na naš inventar koji se stalno uvećava i učvrščujući navike i repetitivne akcije za koje smo utvrdili da su korisne za svakodnevni život, u potpunosti zaboravljamo da smo prvenstveno energetska bića. Takodje zaboravljamo i da, kao energetska bića, imamo veće sposobnosti percepcije i polje delovanja u odnosu na naš svakodnevni način postojanja!

Ego, ličnost, ja, mora da postoji jer je to nešto bez čega ne možemo da preživimo u materijalnom svetu. Problem nastaje kada ego, umesto da bude naš čuvar i zaštitnik, postane naš tamničar, ljubomoran na bilo šta što nije pod njegovom kontrolom. Pri tome, on nemilosrdno troši svu raspoloživu energiju na održavanje sopstvene predstave o sebi, što se još naziva i "sopstvena važnost".

Ego možemo zamisliti i kao direktora državnog preduzeća. Bez nekoga na čelu preduzeća, posao ne može da se obavlja, odluke ne mogu da se donose. On može biti koristan, dobro obavljati svoju funkciju, i pametno raspolagati sa resursima koji su mu stavljeni na raspolaganje. Tada dolazi do vidljivog napredka.
Ali isto tako može biti i rasipnik bez rezultata, opsednut sopstvenom važnošću, kome je najvažnije da bude hvaljen i okružen laskavcima.

Proces kojim dovodimo naš ego u stanje fluidnosti, mora biti harmoničan. Ego nam je neophodan i lako je ranjiv, te se sa njim mora oprezno postupati.

Da bi došli do stanja fluidnosti, Tolteci su osmislili tzv. put ratnika - spomenuli smo ga na uvodnom predavanju - kao skup tehnika čiji je krajnji cilj da nas dovede u stanje maksimalne energetske efikasnosti, kao i da pripremi našu skupnu tačku za pomeranje.

Na sledećim predavanjima biće detaljnije reči o tim tehnikama - umetnosti sanjanja, umetnosti osmatranja i rekapitulaciji.

 

Da rezimiramo rečeno na ovom predavanju:

- Dometi naše percepcije pružaju se daleko van granica naših čula i sveta u kome živimo.
- Jedini način da proširimo našu percepciju odnosno svest, je da pomerimo našu skupnu tačku sa mesta na kome se uobičajeno nalazi.
- Pomeranjem skupne tačke priključujemo se na energetska polja - niti - koja inače ne upotrebljavamo, a koja se nalaze u okviru našeg svetlećeg jajeta.
- Svetleće niti sa kojima naša skupna tačka nema kontakt, predstavljaju deo univerzuma koji nam nije dostupan, što se zove i područje nesaznatljivog.
- Pored akumulacije energije i unutrašnje tišine, potrebno je da dostignemo i stanje fluidnosti.
- Fluidnost znači da smo svoj ego sveli na neophodnu i potrebnu meru, koja nam omogućava da ne gubimo nepotrebnu energiju u interakciji sa svojom okolinom.
- Stanje fluidnosti se dostiže posebno osmišljenim tehnikama, nezavisnim od magičnih pokreta, ali pokreti pospešuju njihovu primenu.



DRUGI ČAS - PRAKTIČNI DEO

Muška serija, ponavljanje serije Priprema za nameru.
Pogledati ovde komentare vezane za izvodjenje pokreta i pojedinačne serije.


       < Radionica 1. deo


Radionica 3. deo >