Index pojmova >       

   MAGIČNI POKRETI - RADIONICA, PETI DEO
Na današnjem predavanju završavamo sa najvažnijim teoretskim postavkama.
U poredjenju sa "umetnošću osmatranja", o kojoj pričamo danas, mnogima koji praktikuju magične pokrete su svi ostali koncepti i praktike, laki i logični!
Verovatno zato što ova umetnost radi na promeni naše ličnosti, na nečemu što može da bude i glavna prepreka na našem putu duhovnog razvoja. Umetnost osmatranja je kompleksna tehnika jer radi sa kompleksnim sklopom - egom. Stoga preporučujemo da je dobro samostalno proučite koristeći knjige Karlosa Kastanede, pre nego što počnete sa ozbiljnijom primenom.
U tom smislu, ovo predavanje će poslužiti, samo da vam u grubim crtamo objasnimo o čemu se radi.


Umetnost osmatranja

Pored "umetnosti sanjanja", o kojoj smo već pričali, Tolteci su ustanovili još jednu, jednako važnu oblast za učenje pomeranja i fiksiranja skupne tačke - "umetnost osmatranja". Takodje se može prevesti i kao "umetnost traganja" ili "umetnost izvidjanja", zavisno sa kog jezika prevodite.
Dok se umetnosti sanjanja primenjuje u stanju dok je naš unutrašnji dijalog isključen - tokom spavanja - a samim tim skupna tačka sklona spontanom pomeranju , umetnost osmatranja je predvidjena da se radi u budnom, svesnom stanju. Obe umetnosti vode, naravno, ka stanju koje smo već opisali kao fluidnost. Rekapitulacija, tehnika koju smo ranije prikazali, može se smatrati sastavnim delom umetnosti osmatranja, iako je možete praktikovati odvojeno.

Posmatranjem tokova energije i skupne tačke, Tolteci su primetili da svako ponašanje koje odstupa od uobičajenog, izaziva minimalana ali konstantna pomeranja skupne tačke iz njene svakodnevne pozicije! To im je dalo ideju da, promenom navika i uobičajenog ponašanja, možemo voljno pomerati skupnu tačku ali i naterati je da ostane u novom položaju.
Time su definisali prvu ulogu umetnosti osmatranja - osposobljavanje skupne tačke za pokretanje i fiksiranje u novoj poziciji.

Takodje su primetili da, u susretu sa nesvakidašnjim iskustvima koje doživljavaju, kada pomere skupnu tačku u neistražena područja, paralelne stvarnosti, naša ličnost sa svojim problemima, strahovima, očekivanjima itd, postaje krajnje nefunkcionalna, jer je nedovoljno fleksibilna da bi se brzo prilagodjavala novim situacijama na koje su nailazili. Bilo im je jasno da ako ne izvrše kompletno "čišćenje" svojih ličnosti, od svega nepotrebnog za takva putavanja i energetske manevre, neće izdržati u sudaru sa nepoznatim.
Počeli su da se bave svojim egom, svojim ja, sa stanovišta energetske efikasnosti i to je postala druga uloga umetnosti osmatranja.

Sesti i razmišljati o tome "ko sam ja, šta sam ja zaista?" je toliko retka pojava u našem životu, da verovatno češće razmišljamo o parenju bengalskih crvenih papagaja, nego što zastanemo da preispitamo stavove i mišljenje koje smo izgradili o samima sebi! Naš ego je gomila ideja koje skupljamo čitavog života - da pokušamo to da objasnimo jednom pričom...

Zamislite sada da ste zanatlija, koji ima jedan veliki hangar u kome obavlja svoj posao. Na sredini hangara je radni sto, gde proizvodite neke predmete. Oko vas su hiljade i hiljade polica sa kutijama. Unutra su neki alati, rezervni delovi, materijal i sve ostalo što koristite u poslu. Police su visoke, prepune i u hangaru nema mesta, osim malo prostora oko radnog stola. Ako ne pravite nešto konkretno za stolom, vi tumarate po policama tražeći kutiju koja vam treba, ili još češće, bazate po hangaru pokušavajući da se setite šta ste sve pohranili na policama, u zadnjih toliko godina... Naravno, dosta vremena provodite i u razmišljanju šta bi još trebalo nabaviti i gde to staviti u hangar.
Ukratko, hangar je postao vaš život i ne postoji ništa izvan njega, jer i sama pomisao da prestanete da pravite inventar vaših dragocenih kutija je uznemirujuće i vi nastavljate da ih obilazite!
Ako vas neko poseti u hangaru ili pozove telefonom, pričaćete samo o svojim kutijama...

Otprilike to je slika jednog formiranog ega, koji funkcioniše relativno dobro u realnom svetu, ali gubi vreme i energiju na prebiranje po gomilama kutija koje sadrže informacije, ideje, sećanja, sve što smo skupili tokom života. Mi smo postali zarobljenik u hangaru, koji skoro da je zaboravio da postoji spoljni svet! Kako izaći iz hangara? Ili barem, kako bolje organizovati naš hangar?

Tolteci su primenjivali rekapitulaciju kao sredstvo da energiju zarobljenu u prošlosti povratimo. Dakle, sve one kutije na policama koje sadrže sećanja, uredno poredjamo u jedan deo hangara, napravimo inventar i stavimo ga u fioku radnog stola. Možemo da ga koristimo kao podsetnik, ali nam energija više ne odlazi na pešačenje i otvaranje kutija u tom delu prostora.

Sledeći korak je da se pobacaju sve kutije koje sadrže stvari koje nam nisu zaista neophodne za proizvodnju naših predmeta. Dakle, dosadni ljudi koje slušamo iz pristojnosti, socijalne obaveze koje kao ne možemo da izbegnemo, blebetanja, blejanje satima u televizor, maštanja o tome šta bi bilo kad bi bilo, i slične stvari za ubijanje vremena idu na djubre!
Sve nepotrebno izbaciti iz života.
Tačka! Setite se da je vreme jedini kapital kojim raspolažete, ali niko od nas nema pojma koliko mu je kapitala ostalo...

Ovaj deo procesa se izvodi nežno, elegantno, postepeno - ego nam je dragocen i izložiti ga naglim promenama vodi u njegovo slabljenje! Od fanatizma i samomučenja nema rezultata, pogotovu ne na duge staze, a umetnost osmatranja je nešto, što se kao i rekapitulacija, radi celog života!
Uz to traži se i vaša inventivnost, pogotovu u odnosima sa ljudima koji vam kradu vreme i energiju - kako se izvući na elegantan način, a da oni uopšte ne budu svesni da smo nestali sa njihovih radara? Vreme koje se utroši na neprimetno oslobadjanje od energetskih parazita, višestruko se vraća!

Sada, kada smo oslobodili prostor u hangaru, i ne gubimo vreme sa kutijama iz prošlosti i onima koje nam ne trebaju, možemo da se posvetimo onome što želimo - da pravimo predmete koji su bolji od onih koje smo ranije štancovali, skoro automatski, jer smo samoj proizvodnji posvećivali najmanje pažnje. Krećemo da posmatramo svaki trenutak proizvodnje, obraćamo pažnju na detalje, osmatramo svaki deo koji ugradjujemo, ispitujemo da li postoji bolja mogućnost...

Ovo je trenutak kada ispunjavamo sledeću preporuku Tolteka - biti svestan sadašnjeg trenutka! Samo iz te pozicije možemo da damo maksimum, da iskoristimo sve svoje kapacitete, nikako iz pozicije koja osciluje izmedju završene prošlosti i nerealizovane budućnosti.

Posvetili smo mnoge dane dizajnu novog predmeta, ali rezultat nije zadovoljavajući! Ono što je trebalo da bude naše remek delo, liči manje više na svoje predhodnike. Nije isto kao ranije, ali neke esencijalne promene nema. I onda nam sine ideja! Moramo da krenemo da preispitamo svaku komponentu, pa i onu najmanju! Uvek koristimo kockaste i pravougaone oblike u dizajnu, onako kako smo to naučili od majstora kod koga smo šegrtovali. Možda bi trebalo kombinovati oble i loptaste, piramidalne oblike? To bi verovatno dalo drugačiji rezultat. A materijali? Sve vreme koristim samo drvo i metal, šta je sa staklom, plastikom?

Počinje oslobadjanje od šablona i navika, od onoga što su Tolteci nazvali "okovi socijalizacije". Naravno da to, primenjeno na ego, ne znači da treba šetati go ulicom, ili nekakve slične blesave akcije, koje će vam oduzeti energiju u sukobu sa okolinom. Radi se o potpuno drugačijim!
Treba preispitati naše (naučene) ideje o svetu, realnosti, ideje koje imamo o sebi, takodje. Koje su naše mogućnosti, koje su naše stvarne sposobnosti? Šta je to zaista tačno i primenljivo, a šta smo uzeli zdravo za gotovo?
Osmatrati samog sebe je prilično teško, ali nije neizvodljivo. Jedno je sigurno - što više posmatrate svoju predstavu o sebi, postajete svesni da je to jedna fantazmagorična tvorevina, nešto što nas drži zarobljene i tera da se ponašamo na isti način i pravimo iste greške, praktično da se tokom života vrtimo u krug. Rekapitulacija je idealno sredstvo za ovaj deo posla.

Konačno, zanatlija je promenio svoje uobičajne postupke u proizvodnji, dizajn je postao drugačiji i on shvata da je napravio predivan predmet, remek delo! Šta sad? Da pozove trgovca koji kupuje njegove proizvode? On bi se oduševio, sigurno bi naručio serijsku proizvodnju i otkupio celu produkciju za mnogo godina unapred! Razmišljajući tako, došao je do vrata, otvorio ih i izašao. Stajao je tako ispred hangara koji je bio sav njegov svet tokom mnogih godina, i začudjen posmatrao drveće, sunce, nebo... davno ih nije gledao! Vratio se i stavio predivan predmet u kutiju, a nju na policu.
Shvatio je da mu serijska proizvodnja ne treba. Sasvim mu je dobro i sa onim što štancuje, a i trgovac je zadovoljan...

I tu je priči kraj. Nema prosvetljenja, kao u zen-pričama o budističkom sveštenicima...
Ipak, dobili smo još dva bitna elementa: imati pravu meru u svemu je veština da se zaustavimo u akciji pre nego ona predje u rutinu koja bi nas vratila na početak, na prepun hangar. Da ne cedimo svet i ljude oko sebe, već da ih koristimo elegantno, skoro neprimetno.
Druga stvar je osećaj unutrašnjeg zadovoljstva postignutim. Zanatlija je shvatio da mu više vredi činjenica da je prevazišao samog sebe, nego hvalospevi trgovca. Mi stalno tražimo odobravanje za svoje postupke u očima drugih. To nas čini zavisnim od naših bližnjih i robovima njihovih ideja. Tolteci teže tome da odobravanje traže u sopstvenim očima i to su nazvali "skromnost ratnika".

Sve ovo predhodno rečeno je sastavni deo umetnosti osmatranja. Postoji još dosta detalja, smernica i strategija koje su Tolteci razradili, sa ciljem da postignu fluidnost i energetsku efikasnost a da istovremeno, u svakodnevnom životu funkcionišu "kao sav normalan svet".

Umetnost osmatranja je istovremeno i priprema naše ličnosti na promenu koju neminovno donosi viši energetski nivo koji postižemo magičnim koracima.
Pravilo je da "ako si budala, kada se napuniš energijom, bićeš još veća budala"! Da bi takve, neželjene efekte anulirali, umetnost osmatranja je uključila i neke druge koncepte kao što su brisanje lične istorije, prihvatanje odgovornosti za sopstvene odluke, gubitak sopstvene važnosti itd. sve sa ciljem da naša ličnost izdrži promenu.
Na žalost, sve teme ne možemo obuhvatiti ovim kursom, pa ostaje na vama da ih nadjete u Kastanedinim knjigama!

Smrt kao savetnica

Na kraju ovog kursa, treba reći da u životu svakog od nas postoji savršen partner, verni pratioc, savetnik koji nas nikada neće slagati - naša smrt.

Tolteci kažu da sedi iza nas, na dohvat ruke. Možemo joj se obratiti za savet svaki put kada naidjemo na neku prepreku, problem, kada nam ponestane volje da nastavimo putem kojim smo krenuli. Njen odgovor, praćen slatkim smehom, je: "To su sve gluposti, nisam te još dodirnula!"
Posle takvog saveta, postaje nam jasno da "svi putevi vode nigle, završavaju u ništavilu, i da samo vredi ići onim putevima na kojima se osećamo dobro, putevima sa srcem!"

Hvala vam što ste učestvovali na ovom kursu, za nas je to bio jedan put sa srcem!




Da rezimiramo rečeno na ovom predavanju:

- Promenama u ponašanju i menjanjem navika, vršimo mala ali sigurna pomeranja skupne tačke. Održavanjem novih modela ponašanja i novih navika na odredjeno vreme, postižemo fiksiranje skupne tačke u novoj poziciji. Kada novo postane uobičajeno, ponovo vršimo promenu. Počinjemo od malih, svakodnevnih stvari.
- Umetnost osmatranja je voljna promena naše ličnosti, na harmoničan način, bez jakih i naglih zaokreta!
- Cilj promene je dostizanje stanja fluidnosti, pri čemu se oslobadjamo tereta prošlosti, nepotrebnih stvari u sadašnjosti i fokusiramo pažnju na ovde i sada.
- Oslobadjanje od okova socijalizacije znači temeljno preispitivanje naučenih i nasledjenih ideja, stavova obrazaca i navika, sa ciljem da se sve što nije funkcionalno, odbaci.
- Ne tražiti odobravanje u očima drugih, već preuzeti odgovornost za sopstvena dela i odluke i tražiti odobravanje u sopstvenim očima, nazvano je skromnost ratnika.



PETI ČAS - PRAKTIČNI DEO

Westwood serija - pokreti za sanjanje i pokreti za unutrašnju tišinu, ponavljanje serije Priprema za nameru, muške serije, ženske serije, prvi deo Westwood serije.
Pogledati ovde komentare vezane za izvodjenje pokreta i pojedinačne serije.


       < Radionica 4. deo


Index pojmova >